Посљедњих неколико мјесеци вјерујемо да свако друго домаћинство има проблем са овим досадним бубама. Можете их срести на балкону, кревету, соби, доњем вешу…
Смрдибуба је буба чије је природно станиште углавном шума, међутим игледа да су еволуирале али у смјеру промјене станишта. Не знамо да ли су поучене сеоском миграцијом становништва у градове, па су себи дале за право да се полако усељавају у сеоске куће, јер у шуми свакако више немају коме ни да смрде или су једноставно постале толико депресивне па им треба мало више љубави.
По нашем скромном утиску некако нам одају утисак асоцијалности , па вјерујемо да је можда то и разлог животне залутаности ових симпатичних бубица. Додуше, тако је и са људима чим су тужни одмах би да мјењају средину живљења, сунце, васиону.
Средства за њена сузбијања и не дају неке значајне резултате, међутим, јутрос смо примјетили једну ствар, можда чак и “иновацијског” карактера.
Наиме, једна смрдибуба је случајно слетила на папир, тачније одговор Градске управе Зворник на допис који смо упутили о броју запослених радника. У први мах смо помислили да спава, међутим, изгледа да је зачуђена стварним бројем запослених радника умрла на лицу мјеста. Вјерујемо да је фатално по њу било кад је видјела број радника на одређено вријеме који ,,големо” премашује законске оквире.
Сад можда је и папир био отрован, ко зна…
Ветеринара нећемо звати али Републичку управу за инспекцијске послове вјероватно хоћемо.
