Од недеље ујутру, тачније од 3.00 часова креће зимско рачунање времена. Сат се враћа уназад тачније на 2.00 часова. На жалост сунце остаје при своме. Оно гледа интересе свог сијања, а не јефтине потребе човјечанства. Вријеме је свакако измишљено да би глобалиста имао полазну тачку за статистику.
Иако мислимо да Зворник није на толиком нивоу среће да би у слављеничкој атмосфери дочекао ранији одлазак сунца, ко зна можда ће ранији мрак и легање пробудити неке топлије емоције у Зворничанима.
Што се тиче жена, оне у зимском периоду углавном имају потребу за добрим чизмицама, јакном, квалитетним мушким загрљајем и путовањима на егзотичне дестинације. Уколико баш не буде услова за путовање онда имају алтернативно рјешење, а то је појачана минутажа у соларијуму. Иначе, соларијум је једно од ријетких мјеста гдје се месо запече, а после не прокува.
Сањари и емотивци сад имају додатни простор да чекају никог и да тог истог сањају сат времена дуже…
Што се тиче илузија, ту се највише отвара простор онима што су на дијети, јер они од недјеље имају простор да једу три пута у току мрака, а да себе убједе да нису ниједном вечерали.
У сваком случају, зима је романтично доба, сва та морања ушушканости у човјеку пробуде неке топлије емоције. Боље нам је да будемо што топлији изнутра, јер с обзиром на то да је банка одбила кредит, дај Боже да ће нас “Зворник стан” у толикој мјери загријати да имамо тај луксуз да у зиму уђемо хладног срца.
Углавном ми смо урођени преживари свих могућих инфлација, нама временска транзиција свакако не може ништа.
