Група америчких колониста, огорчена британским порезима, ушла је ноћу на бродове у Бостонској луци и бацила у море огромну количину чаја. Тај догађај историја памти као ,,Бостонску чајанку”.
Ово помињемо јер у Зворнику посљедњих дана имамо “лимун” аферу која се уско тиче Пореске управе Зворник, а која показује сличан образац сукоба. Тај сукоб, уколико настави да се продубљује, може ескалирати у својеврсну ‘зворничку лимунаду”
У посљедње вријеме зворничка јавност углавном прати благе, готово ‘романтичне’ новинарске приче, без већих скандала. Међутим, посљедња два-три дана пажњу јавности привукао сукоб који се води између једног дијела Пореске управе Зворник и једног власника локала. Казна је изречена, ни мање ни више, због лимуна, док су, сви остали елементи фискализације били уредни, по причи власника локала.
Изреволтирани власник локала, који је уједно и савјетник градоначелника Зворника, није могао да прећути овај облик по њему неправде, па је свој бунт исказао тако што је радницима Пореске управе у Зворнику симболично однио по један лимун, што је додатно изазвало реакцију друге стране, а и свакако зачинило причу, тако да је обичан “ЛИМУН” постао симбол борбе и отпора према Пореској управи Зворник.
Како би наш народ рекао: ‘нема рата без Турака’. Ипак, ми бисмо додали: ,,нема рата док жене не укрсте копља.”
Друга страна, тачније супруга(радница Пореске управе Зворник) од инспектора из Пореске управе који се е између осталог помиње у сатиричним текстовима власника локала, у покушају да заштити институцију у којој ради, искористила је ситуацију и нагласила да се ради о савјетнику градоначелника.У објави су његови поступци оцијењени као непримјерени, затражена је реакција надлежних органа, као и самог директора Пореске управе Зворник. Позвани су и медији да прате и извјештавају о случају, уз таговање више јавних профила.
Након њене објаве, није изостала реакција ни друге стране. Супруга власника локала такође се огласила и није штедјела ријечи у одговору.
У сваком случају овај сукоб свакако излази из оквира институционалног спора и прераста у породични рат између двије породице.
Тешко је у оваквој ситуацији издвојити једну страну која би се могла сматрати у потпуности у праву. Највише, ипак, трпе грађани који су принуђени да прате цијелу причу, колико год ова тема била занимљива.
Пореска управа Зворник и један дио њених инспектора већ дуже вријеме у јавности носе очајну репутацију, док се у исто вријеме у цијелом случају занемарује чињеница да и међу запосленима у тој установи има оних који професионално обављају свој посао и који су ових дана изложени притисцима, што свакако није у реду.
Углавном, надамо се да овај случај неће ескалирати у праксу доношења лимуна пред Пореску управу Зворник, нити у шире симболичне потезе осталих власника локала усмјерене према институцијама.
Таква ситуација би, у крајњем исходу, могла прерасти у историјски облик бунта или ти у ,,ЗВОРНИЧКУ ЛИМУНАДУ”.
