Последњих година, у сеоским срединама све више одумире традиционално држање стоке. Млађе генерације све чешће се одлучују за држање кућних љубимаца, углавном ситнијих животиња којима посвећују пажњу и вријеме, док држање крава, оваца и друге стоке све рјеђе пада на памет.
Подаци показују да је током 2025. године на подручју Зворника дошло до смањења сточног фонда. Сем незаинтересованости омладине, разлог за то није само тежак рад, већ све већи трошкови производње, скупља сточна храна, ветеринарске услуге, нестабилне откупне цијене и неизвјесност на тржишту. Онај ко се бави сточарством свакако је навикао на тежак рад.
Произведено је око 3,5 милиона литара млијека, али је откупљено тек око 800.000 литара, што јасно говори да се труд пољопривредника недовољно врије днује.У таквим условима, није ни чудо што млади људи не виде будућност у сточарству. Умјесто сигурног рада и стабилног прихода, они добијају неизвјесност и губитке.
Младе жене последњих година све чешће отварају салоне љепоте, јер је друштво постало толико душевно празно да је многима најважније да прво буду лијепи, а тек онда све остало. Врло често се жртвује и здравље зарад површне љепоте. А, свакако један мали салон љепоте може да донесе бржу и сигурнију зараду, без физички исцрпљујућег рада и свакодневне борбе са трошковима.
Када смо већ код модернизације, она није ни већину мушкараца поштедјела, па вјерујемо да би само мали број њих жртвовао да испрља бијеле чарапице или да изгребе депилиране ногице приликом купљења сијена зарад удобности једне краве, без обзира колика је зарада од исте у питању.
Додуше, један дио популације сматра да је боравак у штали тешко хигијенски одржив, те да је мирисе које она ствара тешко ускладити са животом у урбанијој средини. Уколико би вас друштво једном осјетило да миришете на шталу, никакве касније хигијенске навике, ма колико биле добре и квалитетне, више не би могле да сперу тај утисак.
Некада је мирис штале био својеврстан сексуални стимуланс, у временима када није било толико послова у администрацији, па је обичан човјек био осуђен на оно што сам произведе и на рад од којег живи.
У модернизацији живота, можда је лакше сједити у канцеларији и радити са папирима или ако сте срећнији да само гледате бијеле плафоне него купити сјено на +40°C или разврставати стајњак да би њива боље родила.
Нажалост, сви знамо могуће посљедице у случају изумирања ове дјелатности, а све указује да се иде ка томе…
