Протекла субота, 14. марта 2026. године, остаће упамћена као дан изузетног успјеха младог Вука Хајдуковића из Зворника, који је у само неколико сати показао да врхунски резултати у спорту и образовању могу ићи руку под руку.
На Школском првенству Србије у каратеу, одржаном у Младеновцу, у организацији надлежних државних институција и спортских савеза, учествовало је око 1.500 ученика из 450 школа широм Србије. Конкуренција је била изузетно јака, посебно имајући у виду да су се такмичари надметали у апсолутним категоријама, гдје се не праве разлике по тежини или искуству, већ искључиво по узрасту.
У таквим условима, Вук Хајдуковић, наступајући за Гимназију Лозница, освојио је треће мјесто, чиме је стекао пласман на Регионално школско првенство и потврдио статус једног од најперспективнијих младих каратиста у својој генерацији.
Да овај успјех добије још већи значај, Вук је истог дана остварио запажен резултат и на пољу образовања – на школском такмичењу из историје освојио је друго мјесто, показујући изузетну посвећеност и ширину знања.
Подсјетимо, Вук је 2024. године проглашен за ђака генерације Основне школе „Бранко Радичевић”, а своје прве спортске кораке направио је у Карате клубу „Шампиони са Дрине” у Малом Зворнику.
Успјеси не заобилазе ни његову сестру Ђурђину, такође ученицу лозничке гимназије, која је као ђак генерације у основној школи наставила низ одличних резултата, освојивши прво мјесто на Књижевној олимпијади.
Иза ових импресивних достигнућа стоји велика породична жртва и посвећеност. Самохрана мајка, професор енглеског језика, већ годинама сама носи терет одрастања и школовања двоје изузетно талентоване дјеце. Упркос бројним изазовима, укључујући и финансијске, она успијева да им омогући услове за напредак , од редовних школских обавеза до спортских такмичења широм региона.
Само у протеклим седмицама, захваљујући њеној пожртвованости, Вук је отпутовао на квалификације у Нови Пазар, а затим и на државно првенство у Младеновац, што је изискивало додатна одрицања и организацију.
Поред школских и спортских обавеза, обоје дјеце су завршили и музичку школу – Вук свира хармонику и гитару, док Ђурђина свира виолину и бави се соло пјевањем, чиме додатно потврђују своју свестраност.
Овакви примјери знања, талента и труда свакако заслужују пажњу шире заједнице.
