Иако нас, као грађане, то у ширем смислу не би требало да занима, јер ми електродистрибуцији плаћамо услугу и с правом очекујемо квалитет, ипак не би било лоше подсјетити јавност колико су заправо плаћени радници у електродистрибуцији. Управо на њиховим леђима почива систем који мора да функционише 24 часа дневно, у свим временским условима, уз огромну одговорност и минималну грешку на коју имају право.
У протеклом периоду, управо ти радници били су, на неки начин, мета јавности јер грађани нису имали струју током празника. Логично је да незадовољство буде усмјерено ка онима које народ прве види на лицу мјеста, док се у већини случајева, тачније, готово у 90%, заобилазе стварни кривци.
Иако су, с циљем да грађанима омогуће нормално функционисање електричне енергије током празника, жртвовали сопствени комфор, па и саму прославу празника били су принуђени да читају коментаре на Фејсбуку у којима их називају нерадницима, оптужују да се „љети опијају“, те да не спроводе превентивне мјере на вријеме.
Најчешће су прозивани због неизвођења такозване расјеке у шумама, гдје долази до сталног пада дрвећа на електромрежу. Међутим, како наводе поједини извори, послове те расјеке не обављају овлашћени радници електродистрибуције, већ су за њих ангажују приватна лица. Што опет долазимо до закључка је заказала управа и на републичком, а и на локалном нивоу.
Навешћемо и конкретан примјер колико су плаћени радници: самостални електромонтер који се пење на далеководе, бандере и истовремено води и организује људе, плаћен је стартном платом од око 1.300 КМ. То је, без сумње, мизерно у односу на одговорност и ризик који се од њега траже, посебно у ванредним ситуацијама попут оних које смо имали прије десетак дана. Вјерујем да би се мало ко попео на далековод за тај новац.
Обични радници плаћени су од 1000 до 1200КМ, што у овим временима и није неки износ плате.
Највећи губитници пада електроенергетског система у протеклом периоду, слободно можемо рећи, били су радници електродистрибуције и грађани. Радници, јер су били прва мета незадовољства, прозивки и увреда, а да су притом и они остали без прославе празника јер су били на терену. Грађани, јер су остали без уредне испоруке електричне енергије у доба празника, иско уедно плаћају услуге електодистрибуцији.
С друге стране, можда и једини „побједници“ у читавој причи били су дио републичке управе, као и локалне електродистрибуције, они који организују посао и декларативно се боре за боље услове рада. Управо њих нико није прозивао, нити су били мета јавног линча.
Искрено се надамо да су из овог проблема извучене одређене поуке и да ће, чим се за то укажу прилике, надлежни почети да дјелују превентивно, како се сличне ситуације у будућности не би понављале.
Сувишно је у овом систему вриједности очекивати оставке.
