Кукавице из Градске управе односно домаћи издајници сопственог народа на сједници Скупштине града Зворника припремили су тачку дневног реда која се односи на мјере заштите од пољске штете и забрану спаљивања органских остатака на пољопривредном земљишту. Дакле, приоритет дају проблему спањивања грана, лишћа и органских остатата које пале домаћини на својим њивама, али их не занима долазак спалионице која би спаљивала европски отпад и ко зна какве штетне метале.
У више наврата тражена је тематска сједница Скупштине поводом питања спалионице и спорних пројеката, али власти никада нису имале воље да је сазову. Већ двије године, на иницијативу одборника Радовића, одбијају да отворе расправу и грађанима објасне о чему се заправо ради, какви су планови и какав је интерес Зворника у цијелој причи.
Као што видимо доносе одлуке о мјерама заштите засада, усјева… и осталих живих бића без развијене свијести док нас који резонујемо сопствена постојања излажу ризицима будуће спалионице. Та проблематика их не занима иако је све спремно за добијање републичких дозвола за градњу.
Као што видимо забрањено је и брање туђег воћа, али није забрањено брање милиона. Док сељаку пријете казном ако убере комшијину шљиву , политички „воћари“ годинама без проблема беру све што стигну у Зворнику. Изгледа да је у Зворник највећи криминал украсти јабуку, а не украсти будућност града!?
Умјесто озбиљних тема, као тачке дневног реда на Скупштине града се стављају продаје или куповине земљишта, увођење нових намета и казни сопственом народу, док се од кључних питања упорно бјежи.
У плану рада Скупштине јасно су наведене теме попут проблема паса луталица, могућности отварања дежурне апотеке, као и тематске сједнице о еколошким питањима и спалионици и друге битније теме… Међутим, када дође вријеме да се о томе стварно разговара, све се гурне под тепих, а грађанима се сервирају небитне теме и празне приче од којих народ нема никакву корист.Док се народ пита шта ће удисати сутра и какве ће посљедице оставити спорни пројекти, они који воде град понашају се као да је најважније написати још једну забрану и ударити још једну казну.
Изгледа да је битније да ли ће домаћин поторити њиву него да ли ће Алумина потровати народ.
