Посљедњих мјесец дана на адресу нашег портала стигло је више порука огорчених грађана који су се јављали у хитну службу Дома здравља, али су враћени уз образложење да не спадају у први степен хитности.
Већина враћених пацијената, како смо накнадно установили су лица која су се из Дома здравља Зворник пререгистровала на лијечење у приватне ординације које се такође налазе на подручју Зворника. Тачније, хитна служба “враћеним” пацијентима је дала могућност прегледа али да га плате у цијелокупном износу.
Према наводима који су нам достављени, одређеном броју пацијената који су сами платили трошкове прегледа, а потом уложили захтјев за поврат средстава, надлежни фонд је извршио рефундацију трошкова.
Уколико је фонд здравственог осигурања признао право на поврат средстава, то отвара питање да ли је иницијално одбијање пријема у хитној служби било у складу са прописима и стручним протоколима.
Према незваничним подацима током 2025. године око 2.000 пацијената се пререгистровало из Дома здравља Зворник у приватне ординације на подручју Зворника, што је, према појединим оцјенама, додатно оптеретило ионако нарушено пословање Дома здравља Зворник.
С тим у вези, поставља се основана сумња да би оваква пракса враћања пацијената могла представљати покушај да се корисници поново усмјере на лијечење у оквиру Дома здравља Зворник , на начин да им се индиректно стави до знања да неће добити услугу уколико се у току дана лијече у приватним ординацијама, а кад им затреба хитно лијечење после краја радног времена приватних ординација они дођу у Дом здравља Зворник.
Поставља се питање да ли статус осигураника и избор љекара утичу на процјену степена хитности и остваривање права на хитну здравствену заштиту, што је тема од јавног интереса и захтијева јасно и недвосмислено појашњење надлежних институција.
У крајњој линији, ако посматрамо ствари логички, једним дијелом може се разумјети притисак који врши Дом здравља. Међутим, остаје суштинско питање, шта ако сутра, због погрешне процјене или одбијања пружања помоћи, дође до најтежих посљедица?
Ко би у том случају сносио одговорност, појединац који је донио одлуку, установа, или систем у цјелини?
