Иако немамо среће са вјештачким облицима свјетлости, попут сијалица и поузданог електроснабдијевања ипак природа нам даје свој баланс. Лоша страна свакодневице су честе рестрикције електричне енергије, али добра страна је што нам од данас долазе дужи дани и више природне свјетлости.
Љетно рачунање времена почиње ноћас, два сата послије поноћи.
Казaљке на сату помјерају се један сат унапријед, па ће се 2 часа рачунати као 3 часа. То значи да ћемо ноћас спавати један сат краће, али ћемо имати дуже освјетљене вечери. Љетно рачунање времена уведено је с циљем бољег искоришћавања дневне свјетлости, односно како би послијеподневни сати били дуже обасјани сунцем.
Наша срећа је што сунце није у надлежности републичког нивоа управљања, па зато вјероватно и сија сваки дан.
А и сам географски положај сунца је такав да око њега нема старих стабала, па их није потребно орезивати. Зато вјерујем да ће овог прољећа и љета испорука свјетлости бити знатно боља него што је сада случај са сијалицама.
Онда се поставља питање људске незахвалности према сунцу. Никада нас није издало, а често га псујемо. Можда би било поштеније да у псовкама помињемо електродистрибуцију или неке друге надлежне органе. Сунце је, с једне стране, најпотцијењенији извор свјетлости, вјероватно зато што је човјечанству дато бесплатно. Можда би га људи више цијенили када би се увела мрежарина на степене Целзијуса и нека врста тарифе на сунчеве зраке.
Како ствари стоје, вјероватно ће нам ускоро и сунце почети наплаћивати. Вјероватно ће тада кренути и прве рестрикције истог.
