Ако је судити по обећањима Бојана Ивановића, Зорана Стевановића, као и осталих функционера, симпатизера, па и обичних чланова Савеза независних социјалдемократа, Зворник би за непуну годину дана требало да постане инфраструктурно јачи град од Дубаија.
Ко би рекао да град који се, бар на папиру и у обећањима, убрзано претвара у „нови Дубаи“, има јавна предузећа без основних агрегата за снабдијевање водом у случају нестанка електричне енергије. Ко би рекао да читаве градске зоне остају без воде чим струја нестане, или да електрична енергија у Зворнику нестаје већ на прву кап кише, упркос силним и грандиозним инфраструктурним пројектима који се свакодневно најављују.
Када је било најбитније, градоначелник Ивановић није имао рјешење ни како да се упали сијалица. Данас се, међутим, великодушно размахао обећањима о базенима, спортским салама и свему осталом што лијепо звучи у предизборним брошурама.
Сада се с правом поставља питање: да ли је овај народ заиста толико наиван да повјерује како они који нису знали ријешити основне проблеме, одједном могу све?
Његов ментор, Зоран Стевановић, у међувремену обилази села и људима обећава чуда. Према неким незваничним информацијама, појединим мјештанима нуди чак и „веће цијене“, тачније онима чије се земљиште налази уз главни пут обећава да ће њихове њиве вриједити знатно више уколико једног дана прође пројекат брзе цесте.
Наш посао је да презентујемо оно што су они рекли, шта раде и какви су то заправо људи. На народу је да одабере, јер ће управо тај исти народ сносити посљедице свог избора, неки мање, неки више, али одговорност ће бити нажалост заједничка.
Памет у главу.
