Организатори путовања Младен Стојановић – Гиле и Станислав Томић протеклог викенда пружили су групи од око четрдесет Зворничана прилику да посјете Косово и Метохију. Иако је ово било њихово прво организовано путовање, обојица су показала висок ниво професионалности, одговорности и посвећености сваком детаљу.
Посјета је обухватила обилазак најзначајнијих духовних и историјских мјеста, укључујући манастире Грачаницу, Високе Дечане, Пећку патријаршију, Газиместан, Призрен са свим светињама…
Пошто смо и сами били учесници овог путовања, неће нам бити проблем да опишемо све детаље и виђено.
Полазак путовања био је у петак у 22.30 часова, са аутобуске станице у Зворнику.Ноћно путовање је прошло у опуштеној атмосфери, уз повремена застајања ради одмора и освјежења. Јутарње сунце нас је дочекало надомак административне линије са Косовом и Метохијом, гдје је већ владало узбуђење због доласка у крај који многи посјећују по први пут. Додуше, било је и мало гласнијих( они што хрчу) спавача али брзом интервенцијом будних они су лоцирани
Иако се очекивало да ће на административном прелазу ,,Јариње” можда бити проблема, срећом није било дугих задржавања.
Прва дестинација коју смо посјетили рано у суботу ујутру на Косову и Метохији био је меморијални комплекс подигнут у знак сјећања на Косовску битку(1389)у народу вјековима познат као ,, Газиместан”.
После Газиместана посјетили смо задужбину Стефана Уроша ll, манастир Грачаницу.
Сљедећа светиња која је дошла на ред била је задужбина цара Душана Силног манастир Светих Архангела у Призрену. Морамо признати да смо ту и више него домаћински угошћени од стране манаштва. Додуше, у скоро свим манастирима смо били почашћени кафом, водом и храном, као и презентацијом саме историје светиње од стране кустоса.
Приликом шетње кроз Призрен искористили смо прилику да посјетимо чувену Призренску Богословију.
У Призрену смо обишли и цркве Светог Николе и Светог Ђорђа као и манастир Богородице Љевишке.
Дан смо завршили вечером у Великој Хочи. Ту смо и преспавали у кућама локалног становништва.
У недјељу смо у раним јутарњим часовима напустили Велику Хочу и упутили се ка манастиру Високи Дечани.
У манастиру Високи Дечани задржали смо се око три сата. Посебан благослов овог путовања био је што је духовни вођа групе, протојереј Саборног храма у Зворнику Јован Максимовић, имао част да служи свету литургију у овом величанственом манастиру.
Отац Јован је током читавог путовања својим присуством, ријечима и примјером уливао мир, вјеру и духовну снагу свим путницима. У свакој ситуацији знао је да на прави начин приближи духовност и православље — понекад кроз озбиљну поуку, а понекад на духовит начин, али увијек са мјером и у духу искрене побожности.
Претпосљедња дестинација коју смо посјетили био је манастир Пећка Патријаршија. У овом манастиру вјековима се налазило сједиште српских патријарха.
Посљедња локација коју смо обишли је манастир Бањска. Манастир се налази у Звечану. Саграђен је између 1312 и 1316. године.
На одушевљење многих симпатични монах нас је одвео у пивару на дегустацију пива које они производе. Ту су сви били срећни и продуховљени у тренутку.
У повратку кући није било значајнијих задржавања на административном прелазу „Јариње“, као ни на путу до коначног одредишта – Зворника. Путовање је реализовано комфорно, аутобусом високе класе, уз максималну пажњу и професионалност возача предузећа „Еуро Петрол“, Драге Б. и Боре Т, који су стрпљиво, љубазно и сигурно одговорили овом захтјеву. Апел послодавцу за стимулацију.
Углавном, посјета Косову и Метохији представља право духовно појилиште душе – доживљај који у најмању руку шири видике, а често и трасира пут православља у срце свакога ко се тамо поклони светињама.
Свачије очи заслужују да виде наше светиње на Косову и Метохији – то би, без икакве сумње, требало да буде дио „обавезног протокола“ живота сваког православног човјека.
