У грчкој митологији, Троја је представљала симбол снаге, моћи и готово непобједиве тврђаве. Међутим, зворничка „Троја“ у посљедње вријеме баш и не оправдава такву репутацију – незванично је пала је два од посљедња три викенд. Хомер у својој Илијади није писао о паду Троје, ми ћемо у нашој Вељијади ипак загребати у неке детаље што и немају епски спјев у свом опису.
У посљедње вријеме често добијамо пријаве да је у локалу „Троја“ било туча, да је неко некога ударио, да су се гости ваљали по поду, да су ту били разни актери и да се дешавају разне ситуације.
Свјесно смо ћутали, иако смо, на основу површних информација, могли направити сензацију, што нам није иначе страно… Али смо ипак одољели том искушењу јер нисмо жељели да недужни испаштају.
Синоћ смо изразили жељу посјетимо локал и питали да нам се остави један сто. Нажалост ни то нису могли. Речено нам је да је све резервисано. Сматрамо да то баш и није био искусан потез са њихове стране, али добро, то је њихово право и њихова одлука.
На крају смо тражили шанк који се налази близу WC-а, свјесно жртвујући себе да се рукујемо са познаницима чије су руке мокре, а вјероватно и прљаве. .Ни то нам нису омогућили. Онда смо схватили да је Иво Андрић био у праву када је ракао да је доброта у овом свијету голо сироче.
На крају смо својим „удбашким методама“ ипак некако успјели да се убацимо за један мали столић, гдје нам је клима ударала право у главу.
Обезбјеђење нас је дочекало професионално и уљудно, а примјетили смо да је њихов однос према послу на веома високом нивоу. Током цијеле вечери, са својих „предаторских позиција“, пратили су понашање гостију и били изузетно љубазни према нама.
Газду нисмо видјели. Њега, изгледа, видимо само у изборним кампањама. Ти сусрету су нас и коштали да не уђемо у локал скоро годину дана. Него да се вратимо на суштину.
Шта је било протеклих дана, ми заиста не знамо и не можемо тачно да тврдимо. Међутим, синоћ смо могли примјетити да је био присутан велики број жена, поготово у оном дијелу код музике, за који смо више пута рекли да нас неодољиво подсјећа на трап.
Чак смо се касније препустили атмосфери и несвјесно одлутали од професионалног приступа, па смо мало припити некултурно залутали у неке инбоксе. Нажалост Јелена наше ноћи није видјела Парисa у нама. Углавном, атмосфера је била лијепа. Како би онај рекао: ,,сви пију , нико никоме не „је”” ма”””“.
Око пола три, одлучили смо да се евакуишемо, јер за нас је паљење свјетала увијек ризичан тренутак. Нисмо баш најомиљенији међу пијаним гостима.
Углавном потенцијални Агамемнон и Менелај синоћ су преспавали. Барем, судећи по ономе што смо ми примјетили , „Троја“ је овога остала мирна.
Троја није пала.
