У просторијама Дома омладине у Зворнику, поводом 616. рођендана града Зворника, данас је одржана свечана академија на којој су уручене награде истакнутим грађанима, као и појединим колективима.
Највећу пажњу присутних привукла је музичка гошћа, истакнута оперска умјетница Љубица Врањеш, која је својим гласом, али и појавом, побрала симпатије публике.
Нажалост, појединим одборницима СНСД-а није било најјасније због чега та жена толико гласно „галами“, јер очигледно до сада нису имали прилику да се сусретну са мало озбиљнијим облицима музичке умјетности. Уз консултације са мало упућенијим колегама, до краја наступа ипак су схватили да није ријеч о здравственом проблему него је ријеч о једном виду умјетности у којем се кроз високе гласовне могућности и интерпретацију испољавају емоције и умјетнички израз. На крају су чак и били одушевљени.
У склопу програма обиљежавања 616. рођендана града Зворника додијељена су и признања истакнутим грађанима, као и појединим колективима.
Повеља града Зворника додијељена је Дарку Перићу за изузетно хумано дјело. Златна медаља „Станко Николић“ припала је Александри Грабовици за изузетно хумано дјело, док су сребрне медаље додијељене Новици Мотики за допринос развоју локалне заједнице и Међународном форуму солидарности – EMAUS за хуманитарни рад. Бронзана медаља „Станко Николић“ додијељена је Станојки Митровић за допринос у здравству, док су захвалнице града Зворника уручене Рибочуварској служби СРУ „Бистро“, Раду Шакотићу, као и Махмутовић Решаду, Раму и Заиму.
Градоначелник Зворника одржао је, како и доликује свечаној прилици, говор пун оптимизма, визије и планова, од нових пројеката до даљег „узлета“ града који, према презентацији, већ живи у будућности.
Међутим, оно што је нама посебно привукло пажњу није била ни инфраструктура, ни инвестиције, ни стратегије развоја, него један много „озбиљнији“ логистички проблем организационе природе: републички директор Пореске управе у Зворнику, Добрица Куцаловић, није имао своје нумерисано сједиште.
Иако је како он каже уредно позван затекао се у неугодној ситуацији савременог административног изазова, гдје сјести. Примијетивши његово дискретно, али врло одлучно кретање кроз простор, које је подсјећало на човјека у потрази за изгубљеним парчетом државног система, ми смо реаговали брзо и ефикасно. Методом напредне „психолошко-просторне анализе“ процијенили смо који одборник вјероватно неће доћи( јер не зна гдје Дом омладине), односно које мјесто остаје у зони неизвјесности, па смо у интересу реда и стабилности понудили рјешење. На блеф смо предвидјели одсуство одборника до нас , и на крају смо били у праву. Добрица Куцаловић је на крају смјештен поред нас, уз опште његово олакшање, а и једног дјела присутних. Нашим виспреним гестом дошло је до видљивог смањењења нивоа институционалне тензије.
Не знамо у којој мјери се у Дому омладине досљедно примјењује фискални закон, али се искрено надамо да млади директор Пореске управе у Зворнику Добрица Куцаловић, неће из освете послати своје инспекторе да провјере јесу ли нумерисана сједишта опорезована.
За разлику од њега, Синиша Илић био је постављен на чело софре, тачније у први ред. Синиша Илић је власник кладионице Бетин која је на јавној установи у Зворнику поставила своја обиљежја. Можда је управо то један од разлога зашто је добио први ред.
