Шипурак као симбол пркоса и отпора
Одборник Народног фронта Младен Радовић је током изборне кампање покушао да својим мјештанима, али и цјелокупној зворничкој јавности, на симболичан начин представи проблеме свог села.
У видео-прилогу посадио је шипурак у рупу на школском игралишт. Није то био само шипурак. Представљао је пркос и отпор, али и сурову реалност села у којем воде нема довољно, а дјечје игралиште је толико уништено да се у његовим рупама може садити биље.
Радовић је желио да на духовит, али јасан начин покаже како функционише власт СНСД-а: док дио села нема воду, а игралиште није уређено, обећања се нижу, нарочито пред изборе. Као и пта грађани добију после избора.
Нажалост, поруку је разумјела само мањина. А онда је услиједио и својеврстан наставак приче: шипурак је одсјечен, а игралиште и даље није бетонирано.
Шипурак је, дакле, уклоњен, али проблеми које је симболизовао нису.
Градоначелник Зворника Бојан Ивановић је у више наврата обећавао асфалтирање и уређење овог игралишта, као и других сличних локација. Међутим, чини се да је похлепа за гласовима често била важнија од општег интереса, а поготово од потреба дјеце и мјештана који годинама чекају да им се ријеше основни проблеми. Док се за поједине приватне интересе увијек нађе времена и воље, дјечја игралишта и несташица воде остају по страни. То је, у најмању руку, срамота.
Још је тужније што ову причу није подржао ниједан просвјетни радник. Ако су дјечја игралишта, услови за одрастање и општи интерес дјеце теме које не заслужују подршку просвјетних радника, онда се с правом поставља питање шта је њихов приоритет. Свако ће, на крају, пред сопственом савјешћу, а вјерујући људи и пред Божјим судом, морати да одговори за своја дјела и своје ћутање.
А онда, након свега, долази и политички апсурд. Младен Радовић је, упркос свом труду и ангажману, према досадашњим подацима освојио 455гласа, уз чекање резултата са још три бирачка мјеста и појединих гласова који још нису обрађени, а који би могли утицати на коначан резултат.
И у свој тој политичкој пропасти, Младен Радовић је наставио да заступа интересе обичног човјека, иако га је, у једну руку, издало чак 80 одсто грађана за које се залагао, ризикујући сопствену егзистенцију и безбједност.
И умјесто да му за сав тај труд додијели орден, господин Зоран Стевановић, једини министар из ове регије, одлучио је да га позове у 22 часа, у вријеме када Радовић, како каже, стриктно спава. Што је свакако некултурно и недопустиво. Човјеку треба омогућити да одспава своју политичку пропаст на миру!
Радовић је на свом Фејсбук профилу написао да његов ПР тим и секретаријат нису успјели да пронађу заједнички језик са министром, те да је он, упркос малом броју освојених гласова, и даље на том нивоу политичке слободе и слободоумља да себи може приуштити ту привилегију да се не јавља министрима.
Признаје да је тренутно јако тужан човјек и у потрази за срећом , али поручује да га црвена боја никада неће усрећити , нити ће га натјерати да промијени своја увјерења.
Градоначелнику поручује да треба да се стиди свих лажи које је, како Радовић тврди, изговорио за говорницом и да ће за све то једном доћи наплата. За сада једино Бога Радовић види као наду за њихове грешке. То је свакако најпоштеније.
Радовић Стевановићу поручује да постоје и неке љепше ствари у животу од политике. Када се неко 30 година бави политиком и навикне да контролише све и свашта, онда му, изгледа, тешко пада када наиђе на човјека којег не може да контролише.
Замислите да се политички субјект са 21.000 освојених гласова бави човјеком који је освојио 450 гласова. Колика је то жеља за покоравањем, за стављањем под контролу сваког човјека, сваког села и читаве регије!
Радовић је поручио да неко мора да заступа интересе обичног човјека, оних који немају моћ, функције и политичку заштиту. И док год траје његов одборнички мандат, он ће то радити. Без обзира на број гласова, притиске.
