Iako nismo cigani na slavama uglavnom ostavljamo takav utisak.
Danas smo obišli više kuća i moramo priznati da sad u tišinama noći na bolan način varimo sva dnevna zadovoljstva.
Što se fizičke degustacije tiče probali smo sve živo, počevši od sarme, jagnjetine, prasetine, kuvane teletine. Kod raseljenih lica da ne kažemo izbjeglica jeli smo pitu i rolate… Sve što je bilo u ponudi naša sloboda izbora je probala.
Jedino ljutinu nismo razblaživali. Tu smo pokazali karakter.
Što se tiče umne degustacije tu smo emotivno razoreni.
Ima li smo tu “sreću” da gdje god dođemo naletimo na pravna lica i onda prostor za retoričku dominaciju je jako sužen, jer opšte je poznato da je u njihovom opisu posla da pametuju i pričaju čitko i kad nisi u pravu. Ali to smo iskusno eskivirali na način da smo kulirali i eksirali. Tu smo našli balans i tako ih lakše podnjeli.
Naravno najveća slabost svake slavske trpeze i zicer za “žrtvu” je neženja u “posljednjem” vozu. Uvijek vas prvo pitaju koje ste godište pa vas onda podmlade i onda u zavrśnici dokusure pitanjem o vašem bračnom statusu…
Kad saznaju da ste neoženjen onda vam naglase vam da ste u zadnjem vozu i da od probirača nema…
Što se tiče političkih tema, danas smo “pljuvali” po svima, čisto iz razloga da bi sagovornike odbili od glupih potpitanja…
Što se tiče “milosti” tu smo imali sreće jer smo našli vino u skladu sa našim mogućnostima.
Sad odosmo da odmaramo da bi sutra mogli isto.
